ФК Црвена Звезда-нек се Маракани врате славни дани

Лето 2014., бар што се тиче Црвене Звезде, исто као и свако друго. Много приче, мало рада. Доста одлазака, доста долазака(још више нереалних прича око појачања). Лалатовић готово извесно пред промоцијом... Седим ја тако у мом омиљеном пабу, пије се пиво наравно, и већ после другог дотакосмо се теме ФКЦЗ. Ја се разгаламио, отворио душу, причам шта ми се свиђа, шта не свиђа у клубу...ја бих ово, ја бих оно...класично српско познавање фудбалских прилика. После пар минута стиже ми пиво за сто и каже ми конобар да ме онај господин за шанком части. Ја се захвалим подигнутом чашом, али ме нешто натера да устанем и одем до њега. Чим сам му пришао само ми је тихим, одмереним гласом рекао ''сутра у подне буди овде и ни реч више вечерас о Звезди'' намигнуо ми, наздравио са мном и отишао. Није ми баш било свеједно, премотавао сам речи које сам изговарао, шта сам причао...али ништа чудно ми није падало на памет. Одох до конобара да се распитам о дотичном, да видим ко је, шта је, од којих је кућа, из какве је фамилије...конобар ми само одговори да је ''неко'' ко има људе у Звезди и да га Звезда баш интересује. Врло брзо после тога сам отишао кући, легао и размишљао шта и како сутра.
 Свану 29. јун, пробудио сам се пре 7! Од узбуђења нисам ни спавао. Бројим секунде, а не сате, до подне. Прође и то некако, долазим у паб у 11:55, празно је, тихо...јако чудно. Пита конобар ''јел исто?'', рекох чекам друга, па ћу после наручити. У 12:00 ето њега! Седа за сто, одмах наручује 2 пива и поручује конобару да нас не узнемирава. Рече ми да је у гужви, иако је недеља, и да одмах пређемо на ствар. ''Причај ми твоју визију решења проблема у ФК-у''-рече ми и климну главом да кренем. Рекох омладинска школа, добар скаутинг, довођење младих играча, плате у границама доњих могућности, задржавање младих играча што дуже потписивањем уговора на 4-5 година и да будем менаџер, а не тренер. Само ме је питао колика је гарантованост успеха и шта залажем? Рекох успех 90% загарантован, а немам шта да заложим...ово је Србија, па се све одмах чује, види, сазна... Узео је телефон и позвао Господина Мијаиловића. ''Хало Тозо, каква је ситуација са Лалатовићем? Када потписује?'' Мала пауза и... ''Стопирај то, Терзића препусти мени, имам ја свог човека за тренера.'' Ја пребледео, неки зној ме обли... Он само рече ''ово је она услуга што ми дугујете'' и прекиде разговор. Даде ми визит карту и рече ми да му само доставим моје личне податке и да се чујемо сутра. Рекох нека ја ћу платити ово, ''када постанеш тренер Звезде онда ћеш частити.''
 Урадио сам све по договору, нисмо се више чули тај дан. 30-ог ме је позвао и рекао да се сутра у 11:30 нацртам код Степиног вајата и да се пристојно обучем. Нађох неко одело за свадбе и остала весеља, седох у такси и правац Степин вајат. Нешто контам успут, ако ме поставе на место тренера Звезде биће опет Мишко таксиста нашао Звезди тренера. Дошао сам тамо по договору, ушао у његов ауто и правац Маракана. Каже ''идеш код Тозе да му испричаш исто што и мени, па ако све буде како треба у 13:00 је промоција у медија центру.'' Даде ми неку фасциклу и рече ''ту ти је континентал про лиценца.'' Улазимо у канцеларију креће упознавање и одмах ми рекоше да им изнесем план. Ја све образложим, испричам...ал Терза константно минира, саботира...покушава да ме саплете на све начине. Рече Мијаиловић невољним гласом ''мали имаш добру идеју, али ово је велика лудост и лутрија што сада радимо са тобом.'' Драмска пауза и пружа ми руку ''честитам, ти си нови тренер Црвене Звезде!'' Конференција никад посећенија, ја изнова све причао, објашњавао...ал 01.07.2014. потписах уговор на годину дана! Од резултата обећао сам само борбу за оба трофеја и ништа више.

Објављујем прву прозивку, поздрављам се са играчима, држим говор...а они ме гледају као да причам на кинеском, само што се не крсте преда мном. Терза врти главом, Този капље зној са чела.  Џони као прави капитен ми жели добродошлицу и било какву врсту помоћи. Помоћнике и остале тренере нисам мењао, имао сам мини састанак са први помоћником Шарцем, поделио му задужења и прионуо на рад. Већ сам имао неке идеје ко ће ићи, ко играти...обзиром да је доста играча дошло то лето, нисам имао много избора око продаје. Захвалио сам се Печнику, рекао да сам га продао да бих екипа преживела до лета и поручио му да су му врата Звезде, док сам ја ту, увек отворена. И он је био задовољан, јер је потписао добар уговор и обезбедио себе. Ни Гогић није правио никакав проблем око одласка.




Приликом довођења играча приметио сам да завршну реч немам ја, већ господин који ме нон-стоп саботира. Након хитног састанка са председником клуба добио сам дозволу да сам одређујем ко ће одлазити, а ко долазити. Тако да сам Терзићу скинуо ту улогу и сам преузео целу причу око трансфера. Довео сам само двојицу играча и то на двогодишњу позајмицу(толико им и трају уговори, па их можда и доведем за џабе на крају-јебига, парола снађи се. )

Тврдоглаво сам хтео да одступим од 4-3-3 формације и да заиграм са 2 шпица.


Међутим од самог старта, од припремних утакмица, видело се да то неће ићи баш глатко.


Навијачи су постали сумњичави, Терзић се већ подругљиво смешка, Тоза ме зове у канцеларију сваки дан, онај човек што ме довео ми се чак и не јавља...већ компликована ситуација. Запитао сам се шта ми је све ово требало. Уместо да сам на северу и бодрим момке, ја сада стављам себе на ветрометину и слушам пљувања, вређања...

Изузев ова два појачања, играчки кадар је остао исти као што сам затекао, па са њима крећем у борбу за титулу

Пре почетка првенства кренули смо у нову офанзиву на Толета и промену правила. Наравно Толе је остао на функцији, али су донешене неке нове одлуке. Уведен је супер куп, неограничен је број странаца и укинута је лига за резервне тимове(остали само први тим и тим до 19 година). Ушао сам у историју освојивши први супер куп. Побеђена је Воша 4:1. Повели су већ у 4-ом минуту, помислио сам нова катастрофа, али некако смо се консолидовали и добили тај меч. Већ су кренуле приче како је то оно право и како ће Звезда да гази током целе сезоне.
Мој деби у првенственим утакмицама. Сваки коментар је сувишан.


Онда је кренуо суноврат. Очајна игра. Велики број шутева на наш гол. Порази и на страни и код куће...туга. Публика увелико звижди, тражи се моја смена, сваки дан сам у новинама...јако лоша ситуација и за мене и за клуб. Међутим, добијам подршку од управе клуба. Дал стварно верују у мене или господин Мијаиловић нема куд, па мора да ме трпи!?
На крају полусезоне, разочаравајућ поглед на табелу.




Поражавајуће пето место, велики број пораза, огроман број примљених голова...једина светла тачка је победа над Партизаном код куће 3:1(Ракић хет-трик). Видим ја да ће бити дуга и тешка зима...

Kakav ti to bag imas, 21. Januar a odigrano 17. kola u prvenstvu? :O

Толико ми траје полусезона. Играм са неким додатком, па можда је он променио број мечева

Pa da, sigurno je do toga. Jer sanse nema da odigras ni manje ni vise od 15 u toku prve polusezone.

Majstore,odlican si,pratim ovo ali bi mogao i slike da stavljas.Pozdrav !!!